Упоредно-историјска индоевропеистика представља ону грану експланаторне лингвистике која проучава развој индоевропских језика и етногенезу њихових носилаца. Обогаћена структуралистичком апаратуром током XX века упоредна индоевропеистика је уз помоћ лингвистичке типологије и лингвистичке географије објединила синхрони и дијахрони приступ у реконструкцији језика и културе древних Индоевропљана.
Књигом Увод у индоевропску филологију обухваћени су најважнији периоди у развоју упоредно-историјског проучавања индоевропских језика, њихов филолошки опис, реконструкција индоевропског граматичког система и дијалекатска подела индоевропских језика.