Према Л. Бреншвику нема прекида између математичког и физичког сазнања: оба сазнањај претпостављају исту сарадњу ума и искуства, сарадњу која је уосталом тако тесна да се ниједан од два елемента односа не би могао замислити без оног другог. Слично је и према Ф. Гонсету, за кога “уопште не постоји праг преко којег се из геометрије прелази у физику”.
Већ од првог сусрета са физичким геометријама суочени смо са крајње поучном тешкоћом разграничења између физике и математике: или обе области сводимо на једну једину, или настојимо да их разликујемо, иако притом не достижемо постојану границу. Сви, у ствари, признајемо нужност опита у физици и излишност коришћења лабораторије у изградњи математике...