Утопија и дистопија у Српској прози друге половине двадесетог века

Студија Утопија и дистопија у српској прози друге половине XX века бави се запостављеним делом наше књижевне баштине, доносећи узбудљиво академско истраживање које указује да се и наша књижевност укључивала у светске токове кад је у питању овај у XX веку веома присутан и популаран жанр. Поред тумачења корпуса домаћих дела, студија доноси преглед најрелевантнијих теоријских увида у жанр, те стога представља користан извор за свакога кога интересује изучавање научне фантастике, под чијим се окриљем развијала модерна утопија и њен незаобилазни дистопијски антипод. Љубитеље неистражених простора наше књижевности књига уводи у необичне, досад нетумачене или мало тумачене светове наших писаца: Ђорђа Јовановића, Владана Деснице, Ериха Коша, Ивана Ивањија, Борислава Пекића и Војислава Деспотова. Њихове разнородне поетике, стваране у историјском распону који се поклапа са успоном и падом југословенске социјалистичке утопије, обликују динамично виђење овог дубоко субверзивног жанра и доказују да не постоји област наше књижевности без релевантних гласова – постоје само недовољно упознати и тумачени књижевни светови.