Успон

Успон Живорада Недељковића представља стишан, па самим тим и сабран глас о основним стварима, о препознатим и чистим елементима свакодневице.

Објављујући да „нисам сигуран да знам шта је пакао“, али да „добро знам шта је милост“, што је данас уистину ретка објава, поетички ум ових стихова открива властите изазове у мистерији малих ствари свакодневице, породичног живота и индивидуалних озарења, на тврдој земљи где продуховљеност, ипак и упркос свему, одземљује и, при томе, утврђује у вишим разлозима, горњим релацијама, светлим принципима и јасним духовним упориштима.