Uspon i propadanje države

U ovoj knjizi autor prati razvoj različitih političkih organizacija tokom istorije koje uobičajeno (i često pogrešno!) nazivamo državama.

Predmoderne “države” predstavljaju zgusnuti preplet različitih religijskih, ekonomskih, političkih, vojnih i društvenih motiva, sa oblicimavladavine koji u načelu ne razlikuju državni aparat od vladara, naroda ili vojske. Nasuprot njima, moderna, tj. nacionalna država, nastaje kao apstraktni entitet – trajni i nadlični oblik političke vlasti. Usredsređena na suverenost i unutrašnji poredak, moderna država vremenom preuzima mnoštvo društvenih funkcija preko kojih, kao nikada ranije u istoriji, doslovno kontroliše svakodnevni život njenih građana.Međutim, krajem XX veka, nacionalna država više nije u stanju da rešava brojne društvene probleme koje je sama preuzela na sebe: počev od zahteva za socijalnom sigurnošću i pravednijom raspodelom bogatstva, pa sve do klasičnih bezbednosnih pretnji – unutrašnjih i spoljašnjih.

Utoliko će buduće organizacije vlasti biti fragmentarnije, ali i međusobno integrisanije od države kakvu poznajemo prethodnih tri stotine godina. Državni monopol nad silom biće dodatno urušen, tj. privatizovan, što će za većinu postojećih zemalja u svetu značiti umanjenu bezbednost, kao i veće nemire. One jednostavno neće biti ni voljne ni sposobne da kontrolišu i zaštite politički, vojni, ekonomski, društveni i kulturni život svojih građana u onoj meri u kojoj su to ranije mogle. Ostaje da se vidi da li je pravac ovih promena poželjan, kako se neki nadaju, ili nepoželjan, kako drugi strahuju.