Usamljenost: ljudska priroda i potreba za društvenom povezanošću

Ljudi su, prvenstvno, društvena bića. Kada ih pitate koja zadovoljstva najviše doprinose osećanju sreće, velika većina glasa za ljubav, intimnost i društvenu povezanost, pre nego za bogatstvo ili slavu. Stoga vrlo zabrinjava to što se, u svakom trenutku, približno jedna petina svih stanovnika planete oseća dovoljno izolovano da to postane veliki izvor nesreće u njihovim životima.Autor ove studije više od trideset godina je, sa timom stručnjaka različitog profila, radio na razotkrivanju načina na koji su čovekov mozak i telo isprepletani s društvenim reakcijama. Verujući da, uz malo ohrabrivanja, svako može pobeći iz zatvora poremećene socijalne kognicije, Džon Kasiopo je napisao knjigu koja pomaže usamljenima da povrate kontrolu nad svojim životima.Koristeći se rezultatima skeniranja mozga, prateći promene u krvnom pritisku i analizirajući funkciju imunog sistema, Kasiopo pokazuje neodoljivi uticaj društvenog okruženja na ljude, faktora koji poseduje toliku snagu da se njegove posledice mogu osetiti čak na nivou DNK.Kasiopo ukazuje na do sada nezapažen sindrom koji hronična usamljenost izvlači iz senke svoje rođake depresije – subjektivni osećaj društvene izolovanosti koji na jedinstven način remeti našu percepciju, ponašanje i fiziologiju, postajući zamka koja ne samo da ojačava stvarnu izolovanost već i vodi ka ranoj smrti. Kasiopo teži da odbaci Hobsovsko viđenje ljudske prirode kao stanja rata „svih protiv svih“, pokazujući kako, zapravo, društvena saradnja suštinski definiše ljude. Štaviše, ona nam govori o načinima i neophodnosti izlaženja iz zamke izolovanosti, u korist nas kao pojedinaca, kao i društva u celini.