…На првим корацима, које чинимо да постигнемо своје жеље, наилазимо на неуклоњива ограничења. Грејемо се надом да ћемо реформисати људе. После многих експеримената, налазимо да треба почети раније – у школи.
„Све су Емерсонове мисли универзалне мисли из самоће. Слободан од сваког императива и сваке заводљивости друштва, он на дну ћутања открива своје сугестивне и лепе мисли и аналогије о најразноврснијим предметима живота, о уметности, историји, религији, култури уопште; и спаја све то нечим чудним, то само смирени дух усамљености налази, оним, што је Ендрју Џорд, пишући о Емерсону назвао – љубав, мудрости или мудрост љубави.“– И. Секулић