Ово је филозофска посланица, дијалошка по жанру, у похвалу музици, игри, задовољствима јела и постеље. Живот би требало схватити само у видокругу трагања за насладама, за приликама у којима ћемо уживати. Да будемо вођени вољом за празновањем самог живота.
Постоји само једна етика – она која води до задовољства. Ламетријево питање ни данас није мање актуално него што је било онда кад је тај француски лекар, али не мање писац и научник, убеђени материјалиста, интегрални мониста, и због тога не мање човек, састављао своје најпознатије дело Човек-машина.
Сви су га презирали и нападали, подједнако француски краљ и Волтер, црквени великодостојници и Дени Дидро, универзитетске величине и Пол Холбах, доживљавали га као непријатељски дух, отписивали га као развратника и пијандуру, не схватајући далекосежност извесне просветитељске хедонистичке филозофије коју данас, рецимо, тако зналачки промовише Мишел Онфре, такорећи Ламетријев потомак.