Ulica prošlosti

Život je sazdan i satkan tako da je svaki čovek, kako je rekao pesnik Oskar Davičo, posebna republika. Zagledan je u prošlost, ali i u budućnost. A, kako mudro proslovi Ivo Andrić, čovek se nikada neće nagledati zvezdanog neba i ljudskog lica.
Stanka Savičić zagledana je u zvezde, još više u magičnu sudbinu svojih najdražih i onih čije se sudbine ukrštaju i prepliću sa njenom porodicom u ulici koja bi mogla da bude nazvana ulicom prošlosti, pošto još samo malo njenih junaka hoda ovom prokletom planetom, prenosi svoju sudbinu ovim nespokojnim svetom.
Junaci ovog romana živeli su svoju sudbinu u malenoj ulici - Krenov prolaz...
(iz recenzije Radovana M. Marinkovića).