Уџбеник живота

Књига оца Артемија, „Уџбеник живота“, учи о страху Божијем. И о томе учи с толиком љубављу да нас њена духовна топлина греје. У књизи постоји пример: истинска молитва се пореди с ужареним угарком који се налази поред нашег срца – хладног угарка. То што су они: један поред другог, већ је само по себи добро, али то је недовољно: неопходно је да се и наше срце разбукти у љубави према Богу. А за то је потребан напор. Неопходно је стрпљиво дувати да би са ужареног угарка светлост и топлота прешле на хладни угарак. Таква је и ова књига – као угарак. Она је поред нас, у нашим рукама, и потребан је напор да љубав и сјај Божије милости према нама грешнима, који живе на њеним страницама, постану наши – да пређу у нас, да постану наша звезда водиља. Идући према тој звезди ми нећемо залутати у мраку живота јер идемо јединим правим путем за Исусом Христом.

Бројне духовне књиге написане су и објављене током многих векова хришћанства. Све оне говоре о непоколебљивости православне вере обасјане неземаљском светлошћу Таворског Преображења освештаног Голготском Жртвом, и све оне у право време морају да уђу у разум и срце хришћанина. Али одиста у право време. У дечјем, дечачком узрасту прерано је читати „Лествицу“, „Добротољубље“, дела св. Василија Великог, Јована Златоустог; Јефрема Сирина, Никодима Светогорца... У детињству су неопходне управо овакве књиге каква је књига оца Артемија: једноставна, приступачно написана, књига која о сложеним стварима разумљиво говори. Њен тон је смирен, лековит, нигде не прелази у огољено отворено придиковање и мудровање. То је разговор оца с децом. Не просто с децом, већ с оним малим рабима Божијим које ће отац једном представити Оцу Небеском и рећи: „Ево мене, Господе, а ево и моје деце“. И кроз децу ће бити оправдан његов земаљски живот.