U tuđini

Nesumnjivo otkriće - pravi pesnik melanholijom natopljenih tonova, u dalekoj Holandiji, u tuđini, peva o svojim tmastim osećanjima stranstvovanja, o čežnji, ljubavi, o nostalgiji, o smislu života.
Ove pesme srpskog poete u Holandiji, nagrađene izuzetno značajnom nagradom imena našeg jedinog nobelovca (nagradom IVO ANDRIĆ-PAVLIMIR GLIGOVIĆ) biće svakako i lek i odušak za mnoge njegove saputnike U TUĐINI. Otuda ispravan, skoro programatski naziv ove zbirke ("U TUĐINI"...).
Iz predgovora Radomira Smiljanića

TUĐINA

Idem, a ne znam gde,
svi putevi moji ostadoše tamo,
kao da noge tuđe zemlju gaze,
nemoćan sam promeniti staze.
Koraci moji, a bat tuđih nogu.
Kako li su samo zidine moga grada?
Ovde kamen kao da nije kamen,
tamo kamen kao da je cvet.
Nigde stići, a žurim se.
Kako li se samo sve brzo zaboravi.
Ovo sada i nije sada,
Ovo je samo senka zaboravljenih vremena.
Brzo hodim, a nigde kraja.
Gde li su ostali ključevi moga života?
Živeti ovde i nije strašno,
samo je strašno ne živeti tamo.

Holland
Septembar 1993