Ова књига представља капитално дело једног од наших најистакнутијих историчара, академика Драгољуба Живојиновића у којем овај угледни научник расправља о српско-америчким везама од 1878-1920. године.
Бурни догађај на Балкану с почетка прошлог века, били су добро познати и у САД. Несумњиво, највеће заслуге за њихово дубље разумевање у америчкој јавности тога времена, припада нашем великом научнику Михајлу Пупину. Академик Живојиновић врло упечатљиво показује како је Пупин, захваљујући свом великом научном ауторитету и јавном угледу, као и личном пријатељству са председником САД Вилсоном, постао највећи лобиста за интересе тадашње Србије.
Након окончања Првог светског рата и формирања Краљевине СХС, САД одлучно устају у одбрану интереса новонастале државе. Председник Вудро Вилсон оваквој политици даје пресудан утицај. Амерички председник одбацује знаменити Лондонски пакт као обавезујући за САД, оштро се супротставља настојањима Ватикана, Италије и Републиканске странке у властитој земљи да Краљевина СХС уступи делове своје територије Италији.
Коначно, амерички председник је одбацио и Рапалски споразум којим су Велика Британија и Француска желеле да наметну неприхватљива решења за Краљевину СХС у спору са њеним јужним суседом ...
Детаљни подаци о књизи
Naslov: У потрази за заштитиником: Студије о српско-америчким везама 1878 - 1920. Izdavač: Albatros Plus Strana: 546 (cb) Pismo: ћирилица Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-6081-050-4