У немирним сенкама: Сима Пандуровић

Сима Пандуровић познати је српски песник и драматичар, најпознатији по својој песимистичкој поезији из доба модернизма. Рођен је 1884. године у Београду. Похађао је Другу мушку гимназију, након чега је уписао и дипломирао Филозофске студије у Београду. Након дипломе радио је у Ваљевској гимназији као професор. У то време се и оженио те добио двоје деце. 1910. године Пандуровић је почео да ради као професор у тада новоотвореној Четвртој мушкој гимназији у Београду. Када је почео Први светски рат и сам је у њему учествовао, али се онда разболио, након чега је био пуштен кући. До завршетка рата провео је у Неџиру, где је послан након ухићења због говора одржаног 1917. године у Ваљеву.

Пандуровић је још за време школовања почео да пише песме. Рано је почео и да уређује и издаје часописе. Као студент је с истомишљеницима основао часопис "Полет" и уређивао лист "Књижевна недеља". С Велимиром Живојиновићем је након Првог светског рата уређивао часопис "Мисао".

Хапшен је био и за време Другог светског рата, између осталог и због неких текстова које је објавио за време окупације, па је на Суду части осуђен на пет година губитка националне части.

1908. године Пандуровић је издао своју најзначајнију збирку песама "Посмртне почасти", због које је постао омиљени песник међу младима и један од познате тројице "песимистичких песника", уз Диса и Ракића. Осим ове збирке, објавио је и збирку песама "Оковани стихови", која је касније надопуњена и издана под именом "Стихови". Збирка је садржавала 109 песама, а свих осталих песама, које нису ушле у збирку, Пандуровић се одрекао.

Пандуровић је писао и драме, међу којима је најпознатија драма "На згаришту", изведена 1910. године у Народном позоришту у Београду. Осим тога, Пандуровић је писао и књижевне критике те књиге из естетике. Међу њима су најпознатије збирке "Огледи из естетике" и "Разговори о књижевности". Пандуровић се бавио и превођењем, па је са Живојином Симићем превео Молијеровог "Тартифа" те Шекспировог "Хамлета", "Ричарда III", "Хенрија VI", "Краља Лира", и "Макбета".

Сима Пандуровић умро је 1960. године у Београду.