Тумачење Свете Литургије

ПРЕДГОВОР

Пуноћа литургијксог живота Цркве Божије манифестује се кроз читав сплет њених носилаца – почев од саме Свете Литургије (молитве и свештенорадње), литургијског окружења (архитектонска решења, богослужбених места и њихово уметничко-богословско, доктринарно, украшавање) па до литургијског тумачења (мистагошки текстови). Само у јединству свих ових фактора она може и треба у потпуности да се разуме.

Иако се суштина литургијског живота открива опитно, доживљајно, и ван те врсте искуства остаје за сва времена запечаћена на седам печата, ипак се о њој сазнаје на основу записаног искуства Светих Литургија и Тајноводитеља. Њихови свештени текстови служе и као смернице и путокази и охрабрења да они који их читају и сами, по мери свога труда и Божијег благовољења, уроне у живе воде литургијског сусрета и сретања, сједињења и сједињавања Тројединог Бога и Његовог народа …