Тумачење посланице Филипљанима и Колошанима Светог апостола Павла

УВОД

Живети у овом свету без Богочовека Христа, није ништа друго него сигурно и постепено умирати, и најзад – сав умрети. Ма шта или ма кога прогласио човек за свој живот, све се то једнога дана претвори у смрт. Има ли онда смисла живети? Свакако – нема. Али, са Христом све се мења у нашем човеков не завршава смрћу, већ се напротив прожује у живот вечни. Уствари, само је Христос живот човеку, све је остало смрт. Зашто? Зато што је Христос као Богочовек победио смрт душе и смрт тела. А и ове две смрти у сушти сачињавају једну смрт: смрт душе. Смрт душе је као нека свесмрт. Шта је смрт душе? Одвајање душе од Бога грехом, који је по природи извор живота; а грех, одвајајући душу од Бога својом богоборном и богопротивном силом, потапа је у смрт: душа која греши – умире (Језек. 18,4.20) …