Тромеђа на којој Срба више нема

Ова Врањешевићева књига, осим што је суштински и примарно, сумарни/суморни летопис изгибије и расула Срба са Суве међе у двовековном збиру (што је основна потка и његовог првог дела о овој теми, на нареченом подручју) - јесте и својеврсна матична књига рођених и умрлих, пострадалих и протераних, несталих и расејаних српских цивила из двадесет села са обје стране Суве међе, крајишко-кладушке и делом банијско-кордунашке (Горњи и Доњи Жировац, Остојић, Велики и Мали Обљај, Бојна и Кобиљак) у периоду 1991-1995 (злочиначка операција Олуја), али и све до дана данашњих. Територијална и географска, усудна скрајнутост Суве међе и њених четрнаест (српских) села, нека врста вајкадашњег „слепог црева“ (Пољане, Дреновац, Буковље, Глиница, Бојна, Градина, Стабанџа, Збориште, Црваревац, Ивањска, Главица, Бањани, Баштра и део Доброг села) оставили су овај простор (током потоњег рата) у (небрањеном) залеђу Републике Српске Крајине и Републике Српске, што је имало своје крупне и умало погубне последице, о чему аутор подробно пише, у ширем контексту политичких и ратних збивања.

Анђелка Анушић