Кроз разне приказе; било описима (само)доживљаја или кроз приче сусрета људи и природе, било описима природних појава, послова људи у месту и око места, било навођењем и описом догодовштина мештана, село Трново је описано и приказано у контексту од настанка до данашњих дана са израженим емотивним набојем и спатриотским циљем у најширем смислу.
Описом згода и незгода, среће и нечега што се не може тако назвати, шала и збиље, Милетић на доста „питак” начин, књижевним и народним језиком, мотивише читаоца да у даху прочита делове и целину текста еазличите садржине с истим циљем – што више сазнати о Трнову и људима овог села.
проф. др Љубо Каурин
Јунаци књиге су тежаци: орачи, копачи и косци; жене: мајке и домаћице; чобани: момци и девојке; ђаци, учитељ, поп, матичар, војник, поштар, порезник, ковач, шумар, тишљер, самарџија, шнајдер, пољар, милиционер…
Све је подложно забораву. Оно што о прошлости остане записано, остаје као наук за генерације које ће доћи.
Дата је пажња верском и духовном животу становништва. Описани су традиционални народни обичаји и обреди. Горштаци знају да се веселе: када славе, када се одвија женидба, када се испраћа војник у војску, када дође принова у породицу, када се одвија крштење… За време тих пригода пева се и пије се ракија шљивка.
Књига је питка за читање, а својим садржајем буди сећања, и разгаљује душу. Препоручујем је за читање.
проф. др Радован Грандић
