Tri kralja

Kada je 1984. godine, pod književnim imenom A Čeng, objavio prvo Kralja šaha, a naredne godine i Kralja drveća i Kralja dece, pisac i slikar Džung Ačeng uzdrmao je kinesku literarnu scenu koja je nekoliko godina ranije, posle književnog zatišja za vreme Kulturne revolucije, već počela da se budi.

Iskustva koja je stekao živeći u zabačenim krajevima Kine kao učesnik Maovog društvenog eksperimenta slanja omladine iz gradskih sredina u ruralne krajeve, poslužila su A Čengu kao tematska okosnica književne trilogije o tri "kralja". On zadire u tri važna aspekta kineske tradicionalne kulture (potreba za duhovnim razvojem, značaj obrazovanja i harmonija između prirode i čoveka), a ove tri novele povezuje gotovo potpuno odsustvo opisa zlostavljanja za vreme Kulturne revolucije, svojstvenih mnogim proznim delima postmaoističke književnosti. Bilo da je reč o gladi, sveopštoj nemaštini, nedostatku duhovne hrane, tuzi zbog rastanka s porodicom, ili teškom i napornom radu, ti aspekti revolucionarne svakodnevice samo su skicirani u pozadini ovih priča, a u prvi plan stavljeni su prizori koji opisuju ličnu borbu mladih ljudi koji, u vrtlogu burnih istorijskih dešavanja, na različite načine pokušavaju da savladaju životne nedaće.

A Čeng, dakle, ne piše ogorčeno, već naglašava međusobnu privrženost, odanost i uzajamnu brigu svojih likova. Njegovi junaci hvataju se ukoštac s teškim životom tako što zadovoljstvo traže u malim stvarima. U svojoj prozi, autor slavi život i radosti života čije je ishodište u druženju, jednostavnim, iskrenim ljudskim odnosima i zajedničkom smehu.