Имали су наши преци два попришта свог живота: бојно поље и домаће огњиште. И све што је у народној књижевности створено, настало је поводом збивања на животним поприштима наших предака, на бојном пољу и у оквиру дома. А дом није била само убога колиба у машти виђена и у песми опевана. Имати развијену сaмосвест значи добро познавати себе, своје претке, свој народ и своје корене, јер човек без корена је као дрво без корена, обичан балван.