У књизи Трагови сећања време није само мера пролазности — оно је нит која повезује људе, успомене и судбине. Слободан Павловић пише као човек који не приповеда да би забележио прошлост, већ да би је оживео, поделио и поново проживео заједно са читаоцем. Свака прича је мали прозор у један тренутак, једандах прошлости који носи свој мирис, звук и емоцију.
Трагови сећања су тихо сведочанство о времену, људима и емоцијама које нас обликују. Читајући ову књигу, као да корачамо по танкој стази прошлости — не журимо, не тражимо велике поуке, већ ослушкујемо срце које куца у сваком реду. То је књига која не позива на заборав, већ на нежно памћење.
Василије Николић