Аутор: Горица Љубенов
Страна: 324
► Остали детаљи

У региону Старе планине, Република Србија, у 19. и почетком 20. века стихијски се стварао фонд народног градитељског наслеђа, што данас представља културно-уметничко богатство народа Србије. Становништво које је оставило велику традиционалну баштину није поседовало могућности и луксуз савременог живота, али су имали довољно за срећан живот у симбиози са природом у безброј облика, а један од њих је била архитектура. Аутентично и непоновљиво наслеђе богате ризнице старопланинског градитељства, саздано вештинама неимара, представља фрагменте историје записане у сеоским кућама, које не одолевајући зубу времена, убрзано нестају.
Фактори који утичу на пропадање традиције у области Старе планине су пре свега енормне миграције село-град. Села су напуштена, са малим бројем старaчког становништва, а објекти девастирани, урушени или неуко дограђивани. „Након спроведених снимања старопланинских села на терену, анализом броја урушених и девастираних кућа и помоћних објеката, евидентно је да нестају најаутентичнији представници традиције (по богатству архитектонског наслеђа и естетском обликовном изразу) у селима Шугрину, Брлогу, Рагодешу, Височким Одоровцима, Каменици, Славињу и другим.“
Ова монографија је покушај да се опише, заштити од заборава и сачува традиционална народна архитектура у региону Стaре планине, у Републици Србији. Кроз велики број фотографија читаоцу се приближава сензибилитет архитектуре која лагано ишчезава.
У том циљу, као битан фактор архитектонског стварања, представљена је типологија објеката и утврђене су развојне матрице према просторној организацији, техникама грађења и материјалу. Такође су анализирани карактеристични елементи и облици традиционалне архитектуре, посматрано кроз њихове културне, историјске, етнографске и уметничко-занатске вредности. Aрхитектонском анализом је обухваћено тридесет седам планинских села у области Пиротског округа.
За аутентично наслеђе, настало у прошлости, заслужни су народни неимари- печалбари. Велики допринос у обликовању архитектуре приписује се дунђерским вештинама.