У Србији је К. Штурценегер била два пута. Први пут у време балканских ратова 1912. и 1913. године, затим, у Светском рату од августа 1914. до пролећа 1915. године, оба пута у хуманистичкој служби Црвеног крста дошла је у Србију да својом помоћи ублажи недаће жртава рата; као представник швајцарског Црвеног крста, као медицински стручњак и као писац-публициста, касније аутор већег броја књига о Србији и српском народу (од постојећих шест њених књига на укупно око 700 страна две су већ преведене и објављене код нас), а сада се у једном тому дају следеће две књиге. Али више од тога, оно што је написала представљало је, својевремено, један велики пледоаје: политички, правни и морални, за ствар српског народа у Првом светском рату, као што и данас значи једну опсежну документацију од крупног културно-историјског значаја. Вредност објављених књига о Србији и српском народу знатна је и вишеструка.