Тито и Срби. књига 2, 1945-1972

Последња књига прерано преминулог публицисте Пере Симића, дугогодишњег истраживача Титове биографије, анализира и прати однос Тита и комунистичке партије према српском националном и државном питању после Другог светског рата. Она је наставак првог дела који је обухватао период од почетка Великог рата до успостављања социјалистичке Југославије. Обе књиге круна су његових вишегодишњих прегнућа да расветли биографију свакако најважнијег државника XX века на овим просторима.

„Симић се у овој књизи осврће на репресију и ратне злочине победника у Србији непосредно по ослобођењу, испитује смисао и улогу Сремског фронта, изборне махинације, политичка суђења и друге облике репресије револуционарног режима у поратним годинама. Значајан део пажње посветио је односу партијског врха према српском питању у осталим републикама и покрајинама, уочио погубне мере стаљинизације друштва и политике према српском селу (колективизација и прогон ’кулака’ и ’буржоазије’ ), подсетио на сурови прогон на Голи оток партијских неистомишљеника и разобличио политику децентрализације и конфедерализације земље као штетну по српске интересе. Ондашња мантра о ’великосрпском хегемонизму и шовинизму’ била је згодан изговор да се многе партијске и државне мере усмере на успостављање аутономије једино на територији Србије (Косово и Војводина), да се истакну националне симетрије на штету Срба (једнако учешће у НОБ, једнако учешће у жртвама, гурање одговорности за Јасеновац и геноцид над Србима у други план, симетрија у политичким прогонима дисидената итд.), и да се уклоне истакнути српски кадрови (Нешковић, Пенезић, Ранковић).

Захваљујући Симићевим делима као што је двотомна књига Тито и Срби, и многим раније објављеним документима о Јосипу Брозу, данас се могу наћи врло кредибилни и отрежњујући подаци који говоре о дуго скриваним странама Титове биографије.“

Из рецензије историчара др Срђана Цветковића