Тихи глас

Код нас у Србији домаћице увече затрпају ватру на огњишту. Неупућени изјутра види на огњишту само гомилу пепела, али када се тај пепео разгрне, наиђе се на румени и врели жар и довољно је ставити само неколико гранчица па да ватра поново запламса. Чини ми се да тако стоји ствар и са вером у души нашег народа. […] Није се, дакле, угасила вера у срцу овога народа него је још жива и задивљујућа и лепа.

Наведене речи владике Хризостома, које је изговорио пре равно 60 година, поводом васпостављања литургијског живота у манастиру Горњаку, у коме се „због ратних прилика није служило десетак година“, описују нам непоколебиви животни став и неугасиву наду једног православног епископа у постојаност живе вере хришћанског рода благодатног простора Браничевске Цркве. Почетне сумње и „жалост да је овај крај за веру и Цркву сасвим изгубљен“ распршиле су се захваљујући труду, литургијској активности и златоустом тихом гласу архипастира пожаревачко–браничевског.

Жеља да се збирка беседа владике Хризостома поново (по четврти пут, а трећи у издању Браничевске епархије) објави, посебно се осећала последњих неколико година, током којих су се верни људи наше, али и многих других дијецеза, јављали члановима Одбора за просвету и културу Епархије браничевске и тражили ново издање овог дела, које се „више не може наћи ни у антикварницама“, како је писао покојни владика Сава шумадијски у предговору трећем (синодском) издању Тихог гласа. Тој жељи излазимо у сусрет, уз благослов нашег владике Игнатија, који је лично и упорно подстицао реализацију ове идеје, па објављујемо ову познату књигу у новом издавачком руху, у техничком погледу саображену првом издању збирке беседа и чланака, из 1986. године, а у оквиру новопокренуте Библиотеке „Наши епископи“. Надамо се да ће и овог пута „радост свих оних који знају да се добро радују, а посебно поштовалаца епископа Хризостома“, бити неизмерна.

Циљ нам је да ово наше издање, као и сва остала, помогне разгоревању евхаристијски потврђене вере нашег народа, за коју сви епископи браничевски пророчким тихим гласом тврде да је „још жива и задивљујућа и лепа“, јер се, ипак, „далеко више нашег света у овим критичним годинама определило за веру, него што се очекивало. Ипак је Свети Сава дубље усадио хришћанску веру у душу нашег народа него што се мислило“. У Христу уснули владика Хризостом је ову књигу објавио са истим циљем, јер каже: „У тим својим беседама желео сам да укажем на Спаситељеву радосну – јеванђелску вест…“ Та вест се сажима у поруци васкрсења, којом пуноћа Цркве у Браничеву поздравља све који су нам очували и предали неокрњеном литургијску заједницу, а посебно своје епископе:

Христос васкрсе!

САДРЖАЈ

Реч уредника: Тихи глас пророка Божјег, 9
Белешка о књизи, п
Уместо предговора, 17

Верни у малом
Домаћа црква, 23
Не мучи себе!, 29
Верни у малом, 33
Наше небо почиње овде, 37
Скривено од очију наших, 43
Поновно рођење, 47
Тихи глас, 52
На светог Саву, 57
Ваведење, 61
На Видовдан, 63

На вратима срца
Запловимо мало реком истинског живота.67
Сећање на светог
великомученика Пантелејмона, 75
Сажаљење, 80
Приликом освећења капеле на централном гробљу у Београду, 85
Недеља православља, 88
О светим антиминсима, 95
На Велики петак, 99
Христос Васкрсе!, 103
Божански огањ, 110
Добро у човеку, 114

Из „народних беседа"
Последице греха остају, 123
„Не нагињи се ван“, 129
Сведочанства, 133
Што год чините, од срца чините, 140
Божја близина, 145
Туђинка на земљи, 149
Господе, спаси нас од нас самих!, 154
У гробљанској цркви светог Стевана, 158

Манастири
У Горњаку, 163
Манастири — музеји, 167
Нашим монахињама
које негују дефектну децу, 170
Духа не гасите, 174

Манастирски високи гости
На дочеку српског патријарха у Раваници, 181
На дочеку јерусалимског
патријарха у Манасији, 184

Растанци
У спомен архимандрита Амвросија, 189
Неодржано посмртно слово проти Стеви Димитријевићу, 192
Посмртно слово игуманији Јефимији, 197
Помилуј раба твојего, 201
Једне вечери у Вршцу, 206

Из путничке бележнице
Утисци са поклоничког пута у Јерусалим, 213
Белешке са нашег пута по Грчкој, 254

Дд се не заборави
Народна хришћанска заједница, 277
Белешка о писцу, 312