Тешко побеђенима

Борећи се као турски вазал против Татара код Ангоре 1402. године, Лазаревићи и Бранковићи су се, за дуже време, последњи пут нашли на истој страни. У одсуству мерила вредности у друштву које се распадало, једино правило кога су се закрвљени великаши и престолонаследници доследно држали били су лични интереси. Блиски сродници и рођена браћа налазила су се на супротним странама. Личним интересима једино се могу тумачити чудни обрти и неочекивана савезништва. Уз историјске личности, Стефана и Вука Лазаревића, Ђурђа Бранковића и његове синове Гргура, Стефана и Лазара, Ђурђеву жену проклету Јерину, Тому Кантакузена, затим угарске и турске великодостојнике, у роману Тешко побеђенима Настасијевић је обликовао низ неисторијских ликова од којих у сећању остаје неустрашиви витези Јагош и Драгош и ненадмашни ратник себар Април Соколовић.