Климатска теорија Милутина Миланковића је, због свог великог слагања са експериментално утврђеним подацима, наишла на велико уважавање у свету осамдесетих година протеклог века. Осим прецизног утврђивања климатских промена током последњих милион година, ова теорија је утврдила циклусе ширења и смањивања ледених капа током протеклих ледених доба. Тиме је она омогућила утврђивање промене климатских услова после максимума последњег леденог доба и реалне оквире за настанак „гнезда цивилизације“. Те зоне не одговарају неким увреженим мишљењима код данашњих историчара, већ стварају оквир за реалније засновану слику древне историје човечанства, у којој доминантну улогу имају Подунавље и Балкан.