Теодор

Ово је четврти роман Тихомира Несторовића, аутора пред којим су широко отворена врата српске књижевне сцене. Осим књиге прича, путописне прозе о Дрини и Подрињу, Несторовић је објавио и романе "Миона Брочанска" , " Двије додоле" и "Јана", трокњижје које смешта радњу у препознатљив, али недовољно књижевно описан историјски и просторни миље - Подриње.

Вредност трокњижја се не исцрпљује у стварању уско схваћене слике завичаја, него у широко заснованој митској слици љубави, као општој судбинској теми, уз коју, ненаметљиво, писац даје слику живота у историјском времену... Јунаци Несторовићевих романа најчешће нису производ пишчеве имагинације, него обични, стварни људи из народа, склони узлету и паду, наглашено сензибилни, а као личности дефинисани одговарајућим етичким кодексом, понекад директно преузети из стварности, уз функционалну литераризацију карактера и улоге у догађајима...

И романом "Теодор" , као и претходним романима, Тихомир Несторовић осавремењава романескни поступак, мозаичким елементима приповедава, карактеристичним за ово време промене жанровске структуре, с тим што своје приповедачко време проширује до наших дана, до пролећа две хиљаде прве године, у којој се главни лик Теодор - Тео Видовић, добровољни изгнаник из завичаја, вођен успоменама и жељом да што мирније затвори последњи круг живота, враћа из Америке у Београд и Рачу...

Тихомир Несторовић, у пролазности свега, сугерише вечност љубавне страсти и патње, медитирајући о њој као о изненадној појави која измиче контроли разума и оставља трајне белеге. А у роману сви су и све је прошло...

Љубомир Ћориловић