Започету прича о СМЕШНОЈ ПОРОДИЦИ писац наставља у роману ТАТА ВИКЕНД И МАМА ВИКЕНДИЦА. Главни јунаци су сада старији, па су њихови проблеми и преокупације нешто другачији, али је уметнички поступак у развијању фабуларног тока и индивидуализације портрета остао исти. Улогу наратора сада преузима најмлађи члан породице, девојчица Душица, која из перспективе наивних дечијих представа осветљава свакодневни живот породице, па и њене озбиљније проблем и питања егзистенције.
Писац овде свесно избегава Милана чије је виђење живота ближе позицији одраслих у односу на перцепцију своје сестре која је још увек у свету наивних дечијих представа, у раскораку између очекиваног и оног што чини или говори.
Из рецензије проф.др Миомира Милинковића