Tamna materija

Astronomija definiše tamnu materiju kao nevidljivu supstancu koja se prepoznaje samo po svojim efektima. Istoimena zbirka poznate slovenačke književnice napisana je preciznim, kontrolisanim jezikom, bez bilo kakvog nagoveštaj da će uspeti da se otrgne iz carstva tišine. Mojca Kumerdej izbegava direktne, šokantne upade u svakodnevicu, ali s druge strane uvodi autentične, polifone glasove, obeležene često dramatičnim događajima. Sa istančanim osećanjem za psihološka prelamanja i nijanse, autorka otkriva tanku liniju između lične slobode i različitih pokušaja koegzistencije u društvu koje ne trpi odstupanja ili kreativnost i teži da ljudsko biće svede na nivo serijskog broja, robota ili puke biološke materije. U središtu autorkine pažnje nalazi se ljudsko telo koje pokušava da erosom nadiđe tanatos, suočavajući se, neprestano, u tom pokušaju, sa sopstvenim granicama i prolaznošću. Pored analitičke oštrine i bogatstva svog rafiniranog, briljantnog jezika, Mojca Kumerdej u svet slovenačke proze donosi još jednu retku dragocenost, a to je – inteligentan humor.

„Kao što je u vasioni neshvatljiva i neulovljiva tamna materija, tako je i u psihi junaka druge zbirke kratkih priča Mojce Kumerdej sve puno stvari koje su čak i njima samima nepoznate, neosvetljene. U pitanju su tajne i potisnute emocije koje neprimetno ključaju pod površinom svakodnevice i samo čekaju da isplivaju, i u svom radikalnom, iznenađujućem obliku.“
Mladina

„Granična stanja muškarca, žene, devojčice, serijskog ubice, špijuna, onih sa rubova društva, Mojca Kumerdej zapisuje preciznim, izbrušenim jezikom koji je često pun humora, i koji se iz priče u priču lako prilagođava i čitaoca uvek iznova ispunjava željom da nastavi sa čitanjem. No lepota ove knjige upravo je u tome da inteligentno locira, osvetli tamnu materiju ljudskosti, poslužimo li se ovom metaforom, ali da istovremeno ne pokušava da je odstrani.“
Delo