Аутор: Наташа Тучев
Страна: 309
► Остали детаљи

Комплексност индивидуалне психе коју Џозеф Конрад и други модернисти теже да прикажу у својим делима рефлектује комплексност опште духовне климе и драстичних промена у начину живота на почетку XX века. Модернистички субјективизам нарочито је подстакнут потребом да се истакну вредност и значај унутрашњег бича појединца у околностима када је оно све више угрожено општим друштвеним тенденцијама ка униформности и инструментализацији.Конрад дели са другим модернистима интересовање за она подручја психе која остају занемарена у утилитарном, материјалистичком систему вредности позног капитализма: имагинацију, интуицију, атавистичке пориве, снове, као и афективни домен бића. Повезивање са непознатим или потиснутим аспектима јаства манифестује се у Конрадовим романима кроз интимна психолошка искуства препознавања, блискости, сродства, емпатије или пројекције која један лик усмерава према другом. оваква искуства идентификације и континуитета често су пропраћена нелагодом и узнемиреношћу, моралним дилемама и отварањем комплексних егзистенцијалних питања. Наведени мотиви концентришу се у архетипским фигурама „тајног сапутника‟, обезакоњеног двојника или проблематичног „млађег брата‟, блиским представама о личној сенци у Јунговој психологији. Као и у Јунговим теоријама, и у Конрадовој концепцији јаства сусрет са сенком дестабилизује его и узрокује кризу свесног става, али може довести и до моралног увида у продубљење самоспознаје, што су значајне теме Конрадовог стваралаштва.