Свикавање на левитацију је, прикривена сасвим, нова верзија Одисеје. Пловидба морем стиха, упркос сиренском завођењу, као вечити излазак из лавиринта, у покушају да се до златног руна доспе које свако мора открити за себе јер оно није златно стога што стварно златно јесте већ зато што је трагање за њим, митско и архетипско, откривање унутрашњег, алхемијског, злата које сваки прави песник у себи има.