Радомир Путниковић је писац које је вишедеценијским радом доказао да је интелектуалац бескомпромисно посвећен истини. Књига сатире „Светлост велеграда”, потврђује ово, и ставља га на литерарној сцени, данас, у врх светских писаца басни. Књига је посвета баснописцима Езопу, Свифту, Kрилову и Орвелу.

Милован Витезовић

Путниковић пише и расуђује, ређе пресуђује, као први и потоњи човек. У књизи „Светлост велеграда” све се збива у европском, али и планетарном паноптикуму, с изричитим наводима и великом зебњом за судбину света. Поређења и померања су суптилна, али не престају да указују како су нам нарави опаке, како велика риба прождире малу, како су године пролазне, но глупост и злоба трају замандаљене, као куга, као антракс. У времену које је изирчито и лежерно признало да су сва огледала полупана, овај наш строги савременик стимулише пут у радозналост без мере, и поставља питања о смислу и бесмислу. При томе се руга јатима и крдима слабе памети, једноумља и робовске послушности. Највише нашем кратком памћењу које допушта да готово сваког дана неко глуп и зао отпочне властиту историјску еру.

Др Драшко Ређеп