Светлост и тама

Док се читају стихови Владимира Терзина из надахнутих циклуса Предсказање и Светлост између као и наратива-медитације Из љубави о љубави неизбежне су асоцијације на дело Ја и ти, Мартина Бубера, који пише: „Дух није у Ја већ између Ја и Ти. Он није попут крви која кола у теби, него попут ваздуха у којем дишеш". Наш песник јасно се одредио: „Светлост је између нас". Он се успротивио „успаваном ЈА" како би срео „свет жељан светла", жељан светлости и у нама и између нас. То се и не очекује од људи посусталих од страха у реалности, људи без снова, слободе, поезије и храбрости. „Кавез свакодневног живота", казује Терзин, није могуће напустити без прекорачења, без слободног човека и његове одважности да то учини. А његова песничка открића у ствари су и његова истинска уверења у чијем је средишту настојање да човек постане то што може постати а не да остане у својој неостварености, у тами самозаборава. То је и разлог што је ово поезија снажних подстицаја и хтења да се у човеков мрак усели светлост промене и вредности постојања. Промовишући слободу песничког мишљења као духа индивидуалне слободе, Терзин је показао како се песничком искреношћу може успоставити индивидуалност и идентитет ствараоца.