Свети Јован Златоусти – Дела
(том IX)

Предговор

Пред читаоцем се налазе Беседе на Псалме Давидове Светог Јована Златоустог које се по први пут појављују на српском језику и то као девети том у оквиру едиције његових Дела у издању Епархије нишке. Издавање списа константинопољског првојерарха основ је за подробнију и темељнију рецепцију његовог дела најпре у савременој српској теологији, а затим и у широј академској и црквеној јавности. Значај овог подухвата огледа се и у давању новог замаха истраживању и усвајању науке антиохијског пастира настале у тзв. златно доба отачке литературе (4. век).

Превод Дејана Лучића одликује се питкошћу и разумљивошћу и плени читаоца од првих редова. Преводилац је успео да на српском језику пренесе високе домете античке реторике и дочара дух епохе, а читаоцу се понекад чини као да се и сâм налази око амвона са којег Хризостом проповеда. Прималац речи древног ретора често остаје затечен непосредношћу исказа и емотивном силином говора, богатством паралела, алузија и слика у говору, његовим високим, а истовремено разумљивим богословским тоном који је сасвим прожет и облагодаћен живим аскетским искуством.

Беседе почињу тумачењем на трећи псалам. Иако би наслов сугерисао да је Златоусти у беседама протумачио све псалме, у науци је познато, односно, у рукописима сачувано укупно 58, док се у овој књизи налази тумачење укупно 43 псалма и то: 3–12, 41, 43–49, 108–117 и 119–133, док ће псалми од 134 до 150 бити објављени у наредном, десетом тому сабраних Дела. Већина егзегетских омилија једног од највећих хришћанских беседника и егзегета, укључујући и псаламске, потиче из последњих година епископства у Антиохији, пре његовог преласка у Константинопољ (397. године).

Као основни извор преводилац је користио 55. том едиције Patrologia Graeca која је настала у 19. веку као плод преводилачког, сакупљачког и енциклопедијског рада француског свештеника Жак-Пол Миња. Сакупивши бројне средњевековне рукописе Златоустових дела, Мињ је приредио волуминозно издање које је читавих век и по било главни, а многима и једини, извор за проучавање отачких дела. Ипак, у претходним деценијама за дела патристичке литературе појавила су се нова критичка издања, а међу њима и једног Златоустовог дела (Jean Chrysostome, Commentaire sur Isaïe, ed. J. Dumortier, A. Liefooghe, Sources Chrétiennes 304, Paris-Lyon 2013 [1983], 404p), а приређени су и нови преводи беседа на Постање (St. John Chrysostome, Homilies on Genesis, transl. R. C. Hill, The Fathers of the Church 74–76, Washington 1986). Међутим, ново критичко издање грчког текста Златоустових Беседа на псалме није приређено до сада, те је извор који је преводилац користио и поред своје старости, заправо, једини данас релевантан. У скорије време приређен је само новији превод на енглески са коментарима (St. John Chrysostome, Commentary on the Psalms, transl. R. C. Hill, Holy Cross Orthodox Press 2007, 398p). Надамо се да ће се у патристичкој науци ускоро појавити и ново критичко издање.

Сваку беседу у овом издању прати и превод псалма који се ослања на превод владике Атанасија Јевтића, умировљеног епископа захумско-херцеговачког, са мањим корекцијама. Од посебног значаја је одлука преводиоца да остале старозаветне цитате даје према Септуагинти, односно према предлошку текста који је Златоусти користио у тумачењу. Патристичка дела, а нарочито светог Јована, извор су од непроцењиве важности за савремену библијску текстуалну критику с обзиром да својим цитатима дају увид у најдревније текстуалне традиције од којих су неке старије од сачуваних кодекса Септуагинте. Нарочито је важно да се неки од тих цитата појављују по први пут на српском језику, имајући у виду да се Даничић користио сасвим другим извором, тачније латинским преводом јеврејског предлошка који је сачинио италијански конвертит из јудаизма у протестантизам по имену Имануел Тремелиус у 16. веку. Тај предложак није био део православне традиције за разлику од свештеног текста Септуагинте са којег су преводили свети Кирило и Методије, на којем је настала словенска и српска писменост и на основу којег је уопште настала и читава православна омилитика и химнографија. Иако се Даничићев превод одликује лепотом стила и високим књижевним дометом, српска библистика свакако потребује нови превод и то са Септуагинте, а преводи тих цитата су свакако корак у том правцу.

У потоњим редовима ћемо размотрити неколико ерминевтичких начела егзегезе на псалме Светог Јована Златоустог. Основна метода његове егзегезе јесте историјско-граматичка егзегеза, уобичајена метода патристичког тумачења која се примењује како би се открио дословни, историјски или литерарни смисао Светог Писма. Ову методу са већином њених подметодских корака можемо препознати већ у првој беседи односно слову на трећи псалам.

Анализу трећег псалма Златоусти почиње разматрањем самог наслова који нам указује на историјске околности његовог настанка „псалам, (каже се) наиме, Давидов, кад побеже од лица Авесалома, сина својега (Пс 3,1)“. Речи псалма повезују се са догађајима Авесаломове буне који су описани у Другој књизи Самуиловој. Описујући околности Давидовог изгона из Јерусалима речи псалма добијају потпуније и јасније значење.

Садржај

Предговор (др Ненад Божовић) — 5

Беседе на Псалме Давидове

Беседа на 3. Псалам — 15

Беседа на 4. Псалам — 22

Беседа на 5. Псалам — 54

Беседа на 6. Псалам — 67

Беседа на 7. Псалам — 81

Беседа на 8. Псалам — 119

Беседа на 9. Псалам — 140

Беседа на 10. Псалам — 170

Беседа на 11. Псалам — 177

Беседа на 12. Псалам — 185

Беседа на 41. Псалам — 193

Беседа на 43. Псалам — 210

Беседа на 44. Псалам — 234

Беседа на 45. Псалам — 255

Беседа на 46. Псалам — 273

Беседа на 47. Псалам — 286

Беседа на 48. Псалам — 296

Беседа на 49. Псалам — 324

Беседа на 108. Псалам — 350

Беседа на 109. Псалам — 362

Беседа на 110. Псалам — 383

Беседа на 111. Псалам — 399

Беседа на 112. Псалам — 413

Беседа на 113. Псалам — 420

Беседа на 114. Псалам — 436

Беседа на 115. Псалам — 444

Беседа на 116. Псалам — 456

Беседа на 117. Псалам — 458

Беседа на 119. Псалам — 474

Беседа на 120. Псалам — 483

Беседа на 121. Псалам — 489

Беседа на 122. Псалам — 496

Беседа на 123. Псалам — 500

Беседа на 124. Псалам — 506

Беседа на 125. Псалам — 512

Беседа на 126. Псалам — 517

Беседа на 127. Псалам — 522

Беседа на 128. Псалам — 532

Беседа на 129. Псалам — 536

Беседа на 130. Псалам — 543

Беседа на 131. Псалам — 547

Беседа на 132. Псалам — 556

Беседа на 133. Псалам — 559

Додатак

Илустрације из Српског Псалтира с краја XIV века — 565