„Удостој ме, Господе, да омрзнем свој живот ради живота у Теби!“, вапио је Светитељ, аутор једне од најзначајнијих аскетских књига у Православљу. Како умрети за себе, а живети за Бога? Слова светог Исака су најдубља школа унутрашњег живота.
Страх Божији је почетак врлине. Каже се да је он плод вере, и да се у срце засејава онда када се ум удаљи од световнох брига да би своје мисли, које круже услед лебдења, сабрао у размишљање о будућем васпитављању. Да би положио основ врлини човеку је више од свега неопходно да се држи далеко од житејских (светих) дела и да обитава у речи светлости „стаза праведних и светих“, какве је показао Дух и именовао Псалмопојца (Пс. 23,3;119,35). Једва да ће се наћи, а можда се уопште не може ни наћи човек који би, макар он по нарави био и једнак анђелима, могао поднети част; то опет происходи, како кажу други, од човекове плахе склоности ка променама…
Садржај
Подвижниочка слова светог Исака Сиријског, 7
Свети Исак Сиријски, Слова о молитви, 409
Уместо поговора, Учење светог Исака Сиријског
Преподобни Отац Јустин (Поповић), Гносеологија светог Исака Сирина, 461
Поговор, 496