Свети Илија Мињати: Велики Петак

ВЕЛИКИ ПЕТАК

Жалосноа је душа моја до смрти
(Мт. 26,38)

Човечанство је видело на земљи два велика и преславна чуда: прво, Бога, КОји је сишао на земљу да би примио људску природу; друго, Богочовека, Који се уздигао на крст, да би умро на њему. Прво чудо је дело више премудрости и силе, друго – крајњег човекољубља. Зато су се оба чуда извршила при различитим околностима. У првом чуду, када је Бог примио природу човека, трожествовала је сва твар: Ангели на небесима певали су радосно славословље, пастири на земљи ликовали су за спасоносну благовест и за велику радост, која је настала, цареви са истока дошли су на поклоњење новорођеноме Владици са даровима. У другом чуду, када је Богочовек умро на крсту, као осуђеник, између два разбојника, рада је горњи и доњи свет проплакао, небо се покрило најдубљом тамом, земља се из темеља, од трепета, потресла, камење се распало …