Света Гора

Путник, који пође од Солуна Цариграду, или оданде Солуну, запазиће на путу по Белом (Егејском) мору у правцу ка северу грдан брег, како се из пучине помаља и успpто подиже у вис. Врх му зимских месеци покрива дебео снег, а иначе почешће обавија густа магла. Брег овај зове се Атос. Висок је 1935 метара и њиме се завршује к југу у полуострoво истога имена. Стари Грци називаху ово полуострoво Акте; оно беше насељено. Имена ових насеобина су нам додуше и данас позната, али не баш тачно и места њихова. Монте Санто зову Италијани овај брег, Атон или Св. Гора Срби и Руси, а Грци Хагион Орос што исто значи.Цар Константин Велики пошље владику јерусалимског Клементија, да становнике овога полуострва обрати у веру хришћанску. Овај бејаше са собом понео икону Матере Божје, за коју доцније предање вели, како је она сама дошла тамо. Задатак Клементијев бејаше успешан. Становници многих места попримаше хришћанство, нарочито они из места Диона и Клеона, тако да је за владе Константинове било већ много хришћанских храмова на овом полуострву. Али то не потраја дуго, јер под Јулијаном II Отпадником овлада хришћанству противна странка, те и нове саграђене цркве бише порушене. Теодосије Велики бејаше већи поборник хришћанства него и сам Константин, јер док се овај ограничавао да светилишта незнабожачка само позатвара, дотле их је Теодосије рушио а кипове им уништавао. На овај се начин стану поново дизати хришћански храмови из својих развалина, а поред ових градити још и станови, у којима заједнички живљаху неожењени свештеници, „чатци“ и певачи, те у неку руку проводише живот калуђерски, иако то нису били.

I - Физички земљопис

II - Историјски преглед великих братстава

III - Калуђери међу собом

IV - Манастири редом:

Хиландар

Есфигмен

Ватопед

Пандократор

Ставроникита

Кутлумуш

Ивер

Филотеја

Каракал

Лавра Св. Атанасија

Св. Павле

Дионисијат

Григоријат

Симонопетар

Ксиропотам

Русик (Св. Пантелејмон)

КсеноФон

Дохијар

Касгамонит

Зогра

Кареја

Дафина (пристаниште)