Švapski paket: predvidljiva priča o nepredvidljivoj budućnosti

„PREKSINOĆ u gluvo doba, dok je u Vaganu, srednjebanatskom srpskom selu, sve spavalo čvrstim snom, zasad nepoznata lica ciglom su polupala prozore i vrata na seoskoj kafani „Kod Goluba”, a na mesnici, vlasništvu Sirijca Raifa Katiza, celom širinom čeonog zida, krupnim ćiriličnim slovima ispisala grafit „MUDŽE I ŠVABE NAPOLJE”. Saznali smo takođe, da je jedna cigla, kojom je razbijen kafanski prozor, bila umotana u beo papir na kom je ispisana preteća poruka „OVAKO ĆE PROĆI SVI KOJI ŠURUJU S MUDŽAMA I ŠVABAMA”.

Za neupućene čitaoce: mudža je žargonski izraz za muslimana” – pisao je vodeći prestonički dnevnik „Epoha”.

„Da bi se shvatilo o čemu se zapravo ovde radi – stajalo je dalje u novinskom napisu – valja znati da je nemačka kompanija ’FM’, u poslednje četiri godine, od 2020. do 2024, kupila 20.000 hektara obradive zemlje na području srednjeg Banata, u atarima deset tamošnjih sela. U svih tih deset sela, pa i u Vaganu u kom se incident dogodio, do 1945. jedini stanovnici su bili Nemci, a kad su te i narednih nekoliko godina prognani u svoju matičnu zemlju, u ova sela su naseljene srpske porodice iz Bosne i Hercegovine. Po bilateralnom ugovoru, koji su pre četiri godine sklopile Srbija i Nemačka, nemačke kompanije, pa i ’FM’, dobile su pravo da u svojim firmama u Srbiji na svakog zaposlenog domaćeg radnika zaposle po jednog dovedenog iz Nemačke, bez obzira koje on nacionalnosti i veroispovesti bio. Po slovu tog ugovora, kompanija „FM” do sada je zaposlila, što u Vaganu što u ostalih devet sela, u čije atare zalazi njen posed, oko 500 azijskih i afričkih migranata dovedenih iz Nemačke, koji su odnedavno počeli dovoditi i svoje najčešće, mnogočlane porodice i tako ozbiljno menjati nacionalnu i versku strukturu ovih deset sela, pa i čitavog srednjeg Banata.”