Svakim časom sve je manje vremena

[...] jer prošlost je i samasačinjena od trenutaka, i svaki trenutak je kao majušno zrnce koje beži, bilobi lako zadržati ga, samog po sebi i za sebe, ali zajedno s drugima jenemoguće.     Sedamnaestmuškaraca ispisuje isto toliko izuzetno oblikovanih pisama — čas nežnih, časogorčenih — usamljenih monologa koji se razlivaju ukrug, a sva svedoče o jednojljubavnoj priči i o očajničkoj potrebi za odgovorom koji možda nikada nećestići. Svako pismo donosi zasebnu ispovest: o ostvarenoj ili neuzvraćenojljubavi, o žudnji ili zasićenju, o sreći koja se rasipa ili o gorkom razlazu; opočetku koji obećava i nepovratnom kraju. U završnici, sabiranjem tihjednostranih, ispovednih glasova u polifoniju, osamnaesto pismo uvodineočekivanu perspektivu: ženski glas, istovremeno udaljen i neumoljiv, aliprožet saosećanjem. Postepenopostaje jasno da u ovim pismima nešto suštinski nije u redu : pejzažiizmiču stabilnosti, primaoci deluju zamenjeno, pošiljaoci kao da nestaju, avremenski tok se izokreće — prošlost i budućnost kao da menjaju mesta, pa pismastižu prerano ili prekasno u odnosu na smisao koji nose; nalik savršenokomponovanom filmu u kojem je jedino montaža poremećena. Upravo na toj tačkinarušene narativne stabilnosti postaje vidljivo da se Tabuki oslanja naepistolarnu književnu tradiciju koju najpre afirmiše kao narativni model, apotom je razlaže i problematizuje, dovodeći u pitanje njene ustaljenekonvencije i stabilnost. U

središtu dela ostaje ideja slomljenosti: sudbine koje se, uprkos prividnimrazlikama, sabiraju u isto iskustvo rasutog identiteta i promašenog vremena.

Ovo je, u suštinskom smislu, antiprustovski roman – jer izgubljeno vreme ostajenepovratno, a povratak u prošlost, ma koliko ona opsedala sadašnjost, zauvekostaje nemoguć. Roman je dobio prestižnufrancusku nagradu za stranu književnost Frans kultur (2002).   Prevod sa italijanskog: Elizabet Vasiljević, Ana Srbinović       „Ako se čitaju linearno, ova pisma […] nemaju više smisla negoscene iz Felinijevog filma. Ali kao i kod 8½

ili Amarkorda ,tražiti logiku znači promašiti poentu. […] Među pismima postoji tek suptilnaveza koja je više tematska nego doslovna, iako se na kraju sjajno, neočekivano,sve poveže.ˮ

Njujork tajms   „Iz Italije, epistolarni roman jedinstven u svom žanru, prožetposebnim Tabukijevim šarmom, koji istovremeno očarava i preobražava čitaoca.ˮ TLS   „Iako donekle fragmentarno po prirodi, ovo je izuzetnooriginalno ostvarenje jednog od najzanimljivijih evropskih pisaca. Prolaznost ifrustracije romantične ljubavi oživljavaju kroz suptilan humor i dramatičnu,strastvenu energiju u ovom svestranom romanu italijanskog autora.ˮ Kirkus rivju   „Čarobnjak Tabuki ovde više nije samo osuđenik na prinudnesnove, koji je uvek birao sporedne puteve umesto asfaltiranih drumova i blaguizmaglicu sna umesto nepopravljive nadmenosti stvari. Ovo njegovo izuzetnodelo, koje kao da je vodila sama igra slučaja, sve više se obavija tamomnostalgije.ˮ Nuvel opservater