Сва спокојна места

Награда за гласове аутохтоних народа 2022. године

Живот у резервату Индијанаца Оканаган у Британској Колумбији у Канади 1956. године за многе је био живот у сиромаштву, са недовољно хране, без струје, без изгледа за бољим животом. Кроз очи дечака осликана нам је двострука изолованост – од сопственог културног наслеђа, али и од оног другог, већинског света коме, такође, не припада. Одрастање је обележено сиромаштвом, предрасудама, губитком и тугом. Еди Тома је лик којег спонтано проналазимо у себи, чак и када нам се приче разликују од његове, а протагонисти његовог живота јесу страшна бака, у чијим се рукама налази морално кормило одавно потопљеног брода, одбачена инатна мајка у борби са ветрењачама и сопственим поносом, нестали насилни отац, и млађи брат.

Одрастање проведено у константном раскораку и растрзаности између потребе да схвати шта свет у ком се обрео јесте и базичних потреба да утоли глад, водиће Едија путем без упутстава и смерница, па ће најчешће сам и на сопствени начин учити да разуме тугу, губитак и невољу, а да их никада до краја не схвати.

Где је онда спокој у свим тим местима? Шта нам нуди природа, истовремено дивна и застрашујућа? Има ли спокоја ушупљем дрвету немилосрдне лепоте која се мора поштовати? Утеха нађена у природи увек има цену. Превисоку?

Превод са енглеског: Аида Бајазет