Судија смрти

"Ђенерал Михаиловић хтео је да српски мрак и беспуће борбено слободарски премости али је упао у процепе српског наднационалног тумарања, у име интелектуалистичког југословенства и пучког пролетерског интернационализма, у име грађанског демократизма и мондијализма. Предводник покрета за опстанак био је просто натеран да вуче кола, већ разбијене државе, док је његов супарник Тито, следио циљ без обзира на српске жртве. И стигао до победе уз употребу српске борбе и савезника. Да би ова победа била коначна, требало је уклонити и српски национални покрет и његовог команданта, снагу која је једина угрожавала Брозов великохрватски циљ, антисрпске дезинтеграционе пројекте. Требало је уклонити и други симбол српског егзистенционалног ломатања - генерала Недића. Тек тада је могао да корача путем обмана до света илузија. Препреке је уклонио идеологизаторском руком гладног српског скоројевићког занесењака. Али Михаиловићев крвник ни претпостављао није да је тиме отворио, ђенералов пут у
легенду. После сазнања добијеног из документоване и зналачки сачињене књиге, Мирослава Тодоровића "Судија смрти", на какав је начин овај циљ остварен, књигу коју ће без сваке сумње читати десетине хиљада људи - сигурно је да ће легенда о Дражи прерасти у легенду о узалудности и мучеништву читавог једног народа. Да ли ће страшна смрт ђенерала бити и последња опомена његовом роду, увод у темељна преиспитивања његовог хода по мукама беспућа? Да ли ће Србе напокон покренути нова "светлост таме" која извире из њихових нових развалина, да ли ће их покренути трагедија која показује да је уморством националне димензије српског покрета отпора ђенерала Драже, нестала и велика прилика и за свесрпску обнову и уједињење и за југословенску реконструкцију на етничкој основи? У једно сам сигуран: место страшног уморства Драгољуба - Драже Михаиловића, постаће култно место, које ће народ преименовати у Дражина Ада. Видим на њему и споменик ђенералу, монумент опомене, опамећивања и симбол помирења. Светионик за отрежњења и упориште новог ослободилачког почетка."

Извод из рецензије Проф. Др Веселин Ђуретић