Судбинска опомена

Избор из поезије једног од најзначајнијих немачких песника. Гинтер Кунерт објавио је огроман број (око две стотине!) наслова у готово свим жанровима (поезија, проза, есеј, критика, путопис, радио-драма, филмски сценарио, афоризам, глоса, сатира, чланак, репортажа, литературе за децу), поставши један од најплоднијих и најугледнијих немачких писаца.

Чувени немачки критичар Марсел Рајх Раницки писао је да Кунертове песме „формулишу питања једног скептичног савременика, његов немир, његов страх”. Већина тумача Кунертова песништва сматра да су иронија, скептицизам и песимизам главне ознаке његовог духовног и поетичког профила. Он сам негде се пак назвао „ведрим меланхоликом”. У сваком случају, реч је о песнику са огромним животним искуством, у које спада и пресудно важно искуство двеју немачких диктатура – националсоцијалистичке (нацистичке) и комунистичке. Стога није чудно што нам Кунертова поезија даје критичку слику развоја цивилизације, друштвених и историјских процеса. Хумани идеали и умни пројекти ретко се остварују у историји, будући да се она служи насилним средствима. На објективни цинизам такве историје Кунерт одговара ироничним, па и циничним песничким коментаром, који му стоји на располагању и кад је реч о идеологијама и идолатријама свих врста.