Студије и чланци

СВЕТЕ ТАЈНЕ И СВЕШТЕНОДЕЈСТВА

1. Школско догматско богословље садржи три основне поставке учења о Светим Тајнама. Прву, најважнију, представља дефиниција саме Свете тајне: „Света Тајна је свештена радња која, на видљив начин, даје души верујућег невидљиву благодат Божју, будући установљена Господом нашим, кроз Кога сваки верник прима божанску благодат.“ Таквих свештеник радњи има седам, при чему, „ни мање, ни више од овог броја Светих Тајни немамо у Цркви“. На крају, треће: у тај број улазе Света Тајна Крштења, Миропомазања, Причешћа,Покајања, Свештенства, Брака и јелосвећења. Уколико су ове тврдње у погледу Светих Тајни свеобухватне, а таквима се оне сматрају у школском богословљу, онда из тога следи да је дејство благодати у Цркви ограничено на ове свештене радње, па према томе, остала свештенодејства немају благодатног карактера, односно не приносе верницима благодатне Дарове …