Студеничке приче

Једна од кључних категорија заступљених у овим причама је категорија времена. Он не користи време само за хронологију догађаја. Указује нам да време носи и едукативну димензију у којој је све имало очекивани поредак. Димензију у којој човечност, као морална категорија, има углед. У којој рађање доноси благодет свеколику, а смрт надолази кад се „испуни време“.

Приводећи нас тако идеји да је циљ приповедачев да нас утеши и разнесе страх од усамљености, пролазности и пропадања. Да нас поведе, као у причи Орах и јасенка, у места цветна, у места светла, у места одмора, одакле беже свака мука, жалост и уздисање… Није ли то циљ књижевности и уметности уопште? Ако је тако, онда нас проза Ратка Драгићевића уздиже у најчистије одаје исконске утехе у лепоти Човека. Човека који је Творчевом руком намолован и саздан дахом његовим.

Јелена Стојсављевић