Странци који нас воле

Истражујући феномен привржености странаца српском народу, открио сам да у ближој српској историји постоји најмање пет типова оних који су нас волели и који нас воле.

То су, прво, странци рођаци, српске снаје и зетови, као и њихова деца.

Потом су нас волели и воле нас и наша браћа и сестре по вери, Словенци и православци.

Ту су затим и наши искрени пријатељи који су, дирнути судбином српског народа, одлучили да га бране како најбоље умеју.

Уз њих су и светски путописци и хроничари, који су нас објективним приказима у својим делима представљали свету.

И напокон, воле нас страни гости Београда и Србије, који се, одушевљени нашом публиком и престоницом, поново враћају нашем народу, као искрени љубитељи српске културе.

Многу странци – политичари, научници, уметници, јавне личности и обични људи, „наоружани” разумевањем и наклоношћу, бранили су нас на свој начин од Турака, Аустријанаца, Немаца, од НАТО-а и албанских терориста, од заговорника новог светског поретка и других агресора.

„Српски народ је имао поносито срце, које се могло расцепати, али не и савити, као што се не може савити ни срце храста у гори”, записао је велики књижевник Алфонс де Ламартин у свом делу Историја Турске.