… Почетком седамдесетих година била је актуелна економска емиграција са простора бивше Југославије. ОДлазило се на рад у државе западне Европе али и Скандинавије, посредством републичких бироа за запошљавање. Било је великих предузећа који су уговарали послеве у иностранству па је њихова радна снага одлазила на извршење тих уговора. Такође било је одлазака у приватној режији код познаника и пријатеља. Мање више све је то функционисало како се тада говорило по ЈУС-у. Југословенски радници у то вријеме били су на цијени, као и сам црвени пасош који је омогућавао једностано путовање преко границе. Отприлике се занло ко гдје воли да иде, зависно од република.
Ишло се у Њемачку Швајцарску, Француску, Аустрију али и друге. Одлазило се с великим сновима о великој заради, просперитету и брзом повратку кући. Носили су се обично картонски кофери тамнке боје, опасани неким каишом или канапом како се не би оворили у путу. До пола су били испуњени најосновнијим стварима, нешто мало гардеробе, сухомеснатих производа и по литра ракије ето колико да се нађе. Друга половица је била испуњена патриотизмом. …
