Аутор: Протојереј Валентин Свенциски
Страна: 192
► Остали детаљи

Кроз малени прозор видела се јарко обасјана ивица пропланка, док је у келијама владао полумрак. Цела келија је личила на веома стару потамнелу икону и мирисала је на чемпрес, тамјан и восак.

Отац Иван је читао монашки, без дизања и спуштања гласа и без наглашавања речи. То је црквено и изузетно мудро зато што свако изражајно читање даје тексту лични печат и чини га личним, а овако му је форма једноставна па је зато садржај и могао лакше да постане наш заједнички.

Свет је остао негде далеко иза нас као нешто спољашње и нама туђе. На врху планине, у маленој келији од чемпреса, уз трепераву светлост кандила постајемо једна душа и дотичемо се оног другог света, невидљивог, Божијег.

- Светлости тиха - почео је да поје отац Иван, такође по манастирски, скоро све с једном нотом.

Отац Никифор га је пратио тако тихо да је то личило на уздах:

- Свете Славе, бесмртнога Оца Небескога, Светога, Блаженога; Исусе Хрисе! Дошавши на запад сунца, видевши светлост вечерњу, певамо Оца, Сина и Светога Духа Бога...

Грло почиње да ми стеже непознатно осећање. Не знам да ли је то занос или умиљење, али је у сваком случају велика и мени непозната срећа Било ми је јасно да то није моје стање, да га нисам сам постигао и да ми се није открило због мене. Чинило се као да сам ушао у нечију туђу светињу и посматрао оно што ми није припадало. Но та светиња се на тренутак и мене дотакла. Управо зато сам и нехотице имао потребу да цело вече говорим тихо, побожно и озбиљно.


Садржај

Трагање за пустиножитељима, 5
Дилижанса Сухуми - Цебељда, 26
Гостопримљиви Теопемт, 31
Долина реке Кадор, 39
Праведни Филип, 45
Пут до Аџара, 52
Отац Никифор, 65
Вечерње, 79
Отац Венијамин, 89
Домаћин, 96
Лисица, 107
Пут до Брамбе, 110
Отац Сергије, 127
Отац Исакије, 131
Пустиножитељи и монаси, 136
Успон на планину, 146
На планинском гребену, 151
Разбојници, 158
Последњи дан, 163
Повратак, 176