Autori: Leonardo da Vinči ; prevela Nada Uzelac
Strana: 225
► Ostali detalji

Filosofija, aforizmi, priče, dosetke, bajke, životnje, alegorije, predskazanja, lične stvari, pisma, datovane beleške, knjige, razno

Nema sumnje da je Leonardo još za života bio čuven po svestranosti. Ali, on se ne bi odlikovao univerzalnom genijalnošću ako bismo sve što možemo da kažemo o njemu svelo na svestrani i univerzalni duh. Svestranost, univerzalnost, to se u renesansi sretalo češće nego što možemo da zamislimo. Upravo je i to deo renesansnog čoveka, humanističke koncepcije koja je oživela.

Kod Leonarda je, međutim, univerzalnost postala više od upućenosti u razna znanja i svakakve umetnosti. Postala je duhovna snaga koja je, bezgraničnom željom da saznaje, vodila njegovo stvaranje, mišljenje, pa i način samog života. To na stotinu načina potvrđuju zapisi koji su nam ostali od njega, otkrivajući večiti i neutoljivi istraživački duh. Svaka pojava u njemu je budila beskonačnu želju da prodre do njene srži, da nauči da je vidi. Sapere vedere, „znati kako videti“, bilo je Leonardovo geslo, i to je bio vidokrug njegovog izučavanja ljudskih dela i ustrojstava, kao i raznih stvorova prirode. Bio je slikar, vajar, arhitekta, inženjer (konstruktor i izumitelj), ali i više od toga, jer je uspeo da bude to u isti mah: njegov vrhunski intelekt, neubičajena sposobnost posmatranja i, najzad, majstorstvo u umetnosti crtanja i pisanja, učinili su da njegovo izučavanje prirode i čoveka bude izvođeno sjajnom i, zapravo, po rečima pesnika Pola Valerija, leonardovskom metodom, prodornom logikom, pri čemu su se njegova nauka i njegova umetnost podjednako otkrivale u svakom njegovom pristupu, književnom, naučnom, filozofskom, umetničkom.