Старац Арсеније - Светац у логору: 2. издање
Пред нама је књига о старцу Арсенију, великом подвижнику, исповеднику и мученику руског XX века, књига сведочења која су сабрала његова духовна деца, доказ да нема тог пакла у који човек може бити заточен а да га тамо не нађе Богочовек, у Чијим рукама су кључеви свих тамница. Када је изгледало да су Лењин и Стаљин сатрли Цркву, она је у Русији дала најобилније плодове светости и чистоте, од којих се и данас храни и живи васелена. Ова књига не говори само о подвизима старца Арсенија, него и о његовој духовној деци. То је епопеја многих страдалника заточених у ГУЛАГ-у, од потпуно невиних који су страдали за веру, до Стаљинових безбожних убица које је старац Арсеније благодаћу Божијом кротио у јагањце. Људи попут јунака ове повести претварали су лед Сибира у рајске одаје вечности. Највеће чудо, чудо кротости и лепоте душе на Крсту, помаже читаоцу да издржи у нашим оловним временима, да се утеши, охрабри и укрепи.
Садржај
Предговор четвртом издању, 5
Предговор првом издању, 6
Уводна реч (првом издању), 8
НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ЖИВОТУ ОЦА АРСЕНИЈА, 10
Први део
ЛОГОР
ЛОГОР „СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЖИМА”, 11
БАРАКА, 12
БОЛЕСНИЦИ, 14
ОБИЧНИ „ПОП”, 19
ПРЕСТАНИТЕ!, 24
КОД МАЈОРА, 26
ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 31
ПОЖУРИТЕ ДА ЧИНИТЕ ДОБРО, 32
„ГДЕ СУ ДВОЈЕ ИЛИ ТРОЈЕ У ИМЕ МОЈЕ...”, 33
НАДЗОРНИК „ПРАВЕДНИ”, 38
МАЈКО БОЖИЈА, НЕ ОСТАВИ ИХ!, 39
МИХАИЛ, 47
НА ЧИЈОЈ СТРАНИ СИ, ПОПЕ?, 51
САЗИКОВ, 56
ИСПОВЕСТ, 58
НЕЋУ ТЕ ОСТАВИТИ!, 60
ТЕЖАК ПУТ, 63
У ИМЕ БОГА, ЗАПОВЕДАМ ТИ: СТАНИ!, 65
РАДОСТ, 66
ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 69
САСЛУШАЊЕ, 72
СТВАРИ СЕ МЕЊАЈУ, 75
РАСТАНАК, 78
ОДЛАЗАК, 82
Други део
ПУТ
УВОД, 85
СЕЋАМ СЕ, 86
ТАТЈАНИНЕ БЕЛЕШКЕ, 94
ПОНОВНИ СУСРЕТ, 97
ДУГЕ ГОДИНЕ, 102
ПИСМА – СЕЋАЊА о. С. на оца Арсенија, 104
ПОВРАТАК ИЗ ПРОШЛОСТИ, 108
СЕЋАМ СЕ, 113
ИРИНА, 119
АНА, 120
НОВИНАР, 129
МУЗИЧАР, 134
ДВА КОРАКА У СТРАНУ, 137
СМРЗАВАМ СЕ!, 142
ЧИЗМЕ, 144
Трећи део
СЕЋАЊА ДУХОВНЕ ДЕЦЕ ОЦА АРСЕНИЈА
ТЕБИ ВОЈВОТКИЊИ, ПОБОРНИЦИ НАШОЈ, 147
ОТАЦ МАТЕЈ, 152
ОТАЦ ПЛАТОН СКОРИНО, 159
МАТИ МАРИЈА, 172
МАЈКО БОЖИЈА, ПОМОЗИ!, 188
НА КРОВУ, 194
ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ, 201
ПИСМО, 210
ПОМЕН, 210
ЈЕДНО ИСКУШЕЊЕ, 211
ЛЕНА, 214
КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 221
ПРЕ И ПОСЛЕ
КОРСУЊ-ЈЕРШИ, 236
О МЕНИ, 237
ЈУЛИЈА, 239
ТРИ СМРТИ, 246
ЈОШ ЈЕДНОМ КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 252
ПИСМА, 256
НЕКОЛИКО СЕТНИХ МИСЛИ, 257
ПАВЕЛ СЕМЈОНОВИЧ, 259
Четврти део
ПУТ КА ВЕРИ
СПЛАВ, 264
МОСТ, 270
ЛЕПА РЕЧ, 275
УЗВИШЕЊЕ, 285
ОТАЦ ВАСИЛИЈЕ, 304
МИЛОСТ ГОСПОДЊА, 312
ИСЛЕДНИК, 332
УСПОМЕНЕ А. Ф. БАТУРИНЕ, 338
СЕЛО КРЈАЖИ, 339
ВАЛЕНТИНА, 353
ИРИНА НИКОЛАЈЕВНА – ДУЊАША, 358
Пети део
ЉУБИ БЛИЖЊЕГ СВОГ
БЕСЕДА, 366
ОТАЦ ИЛАРИОН, 368
ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ (ОТАЦ ИЛАРИОН), 374
ПСИХИЈАТАР, 380
СУСРЕТ С ДАНИЛОМ МАТВЕЈЕВИЧЕМ, 386
БЕСЕДА, 400
УКРШТЕНЕ РЕЧИ, 403
ЈУРИЈ И КИРА, 406
АРХИЕПИСКОП, 422
САМОЋА, 428
ОБАВЕШТАЈАЦ, 432
ОТАЦ СЕРАФИМ, 443
ОТАЦ ОЛЕГ, 461
ИЉА НИКОЛАЈЕВИЧ, 466
УСПОМЕНЕ О ОЦУ АРСЕНИЈУ И ЊЕГОВИМ ДУХОВНИМ ЧЕДИМА, БЕСЕДЕ ОЦА АРСЕНИЈА
КОЈЕ ЈЕ ЗАПИСАЛА КИРА БАХМАТ
УСПОМЕНЕ А. Ф. БЕРГ, 469
ЈОШ О НАШОЈ ЗАЈЕДНИЦИ, 479
ИСЦЕЛЕЊА, 489
О МОЛИТВИ, 491
УСПОМЕНЕ ОЦА АРСЕНИЈА, 496
ПОГОВОР УСПОМЕНАМА НА ОЦА АРСЕНИЈА, 508
НЕКОЛИКО РЕЧИ ЗА КРАЈ, 515
УВОДНА РЕЧ (првом издању)
У новије време штампана су многа сведочанства о животу политичких затвореника у Русији у Стаљиново доба. Писали су их научници, припадници војске, писци, бивши бољшевици, образовани људи свих занимања, али и прости људи, сељаци и радници. Ипак, мислим да до данас нико није писао о милионима Православних који су оставили своје животе по стратиштима логора и казамата, који су били подвргавани најстрашнијим мучењима и ислеђивањима. Они су страдали и гинули за своју веру, у име Бога Којега се никада нису одрекли. Умирући, они су Му појали хвалу и Он их није напустио.
Запечатити усне и ћутати о овоме значило би препустити забораву све патње, крстоносни пут и смрт милиона Мученика који су пострадали Бога ради и ради нас који смо остали да на земљи живимо.
Наша је дужност пред Богом и пред Његовим људима да проговоримо о овим мученицима.
У ова претешка времена пострадали су најбољи мужеви Руске Православне Цркве: епископи, свештеници, старци, монаси и дубоко верујући народ у коме је горео неугасиви пламен вере. По својој снази, ова вера беше једнака оној коју су исповедали први Мученици за Христа, можда чак и јача. У овој књизи сусрешћемо се са само једним од ових, још увек неканонизованих Светитеља. А колико је много било оних који су нас ради страдали!
Двадесет је векова род људски узрастао у Богопознању. Хришћанска вера је људима даровала светлост и живот; па ипак, у овом, двадесетом веку, било је и таквих људи који су свесно одбацили ово богато и свето Наслеђе и који су се определили за зло. Умножавајући то зло у себи и другима, послали су милионе невиних људи у мученичко страдање и смрт.
Бог је благоизволео да са оцем Арсенијем проведем у логору само кратко време. Ипак, и то мало времена проведено са њим било ми је довољно да уђем у веру, да постанем његово духовно чедо, да кренем његовим путем, да будем сведок његовој дубокој љубави према Богу и људима, да схватим шта значи бити прави Хришћанин.
Прошлост се не сме заборавити – она је темељ садашњости и будућности. Зато осећам да ми је дужност да сакупим што више материјала о животном путу оца Арсенија. Да бих сабрао сва ова драгоцена казивања о њему, разговарао сам са његовим духовним чедима, читао писма која им је писао и сведочења људи који су га познавали.
Духовних чеда оца Арсенија је било много. Куд год га је Бог слао, стицао је нова духовна чеда. Било их је у граду у коме је раније живео док је био историчар уметности, а касније рукоположен за свештеника и у коме је основао заједницу верујућих – Хришћанско братство, било их је у селима у којима је био протеран, било их је у градићу изгубљеном у шумовитом северу где је провео неколико година, а било их је и у злогласном логору „специјалног режима“. Међу његовим духовним чедима било је фабричких радника, сељака, интелектуалаца, криминалаца, политичких затвореника, бивших комуниста, као и логорских старешина разних чинова. Долазећи у додир са оцем Арсенијем, они су постајали његова духовна чеда, пријатељи, верници и следбеници.
Да! Беше их много који су, када су га упознали, кренули за њим. Они које сам лично познавао испричали су ми оно што су о њему знали и чему су били сведоци.
Приликом сваког сусрета са оцем Арсенијем, покушавао сам да сазнам више о појединостима из његовог живота, но мада смо често разговарали, ретко је говорио о себи. Неке од тих разговора успео сам да забележим док је још био жив. Тада сам му давао своје белешке да их прегледа и питао га: „Је ли овако било?“ „Да“, одговарао би увек. А онда би увек додао: „Све је нас Бог повео различитим стазама и путевима, и сваки човек има, ако се само потрудиш да дубински сагледаш његов живот, нешто о чему је вредно писати. Мој живот је, попут многих, увек био испреплетан са животима других људи и текао упоредо са њиховим. Свачега је ту било. Али, све је Бог тако уредио.“
Често се дешавало да понешто исправи у мојим белешкама. Тада сам, наравно, морао да мењам називе места и имена скоро свих људи о којима је било реч. Неки од њих су и даље међу живима и – ко зна? Зла времена се могу повратити.
Трагање за материјалом је било напорно, али је уродило плодом: многа казивања и сећања изнета су у овој књизи. Обрада књиге је далеко од савршенства, али успева да оживи пред нама лик оца Арсенија.
Када сам започео посао, нисам имао представу о количини материјала који ће ми бити доступан, нити сам знао које ће природе тај материјал бити. Сада, по обављеном послу, мишљења сам да је најкорисније да се књига подели на три дела: први део носи назив Логор, а други део, састављен из већ прикупљених записа, назвао би се Пут. Други део би садржавао писма, сећања и казивања људи који су познавали оца Арсенија. Што се трећег дела тиче, материјала има много, а биће потребно и много рада да се све то обједини. Нека би ми Бог помогао у томе.
Сујета би била рећи: „Ја сам сакупљао“, „ја сам писао“. Много је људи прикупљало, записивало и делило са мном сећање на оца Арсенија. За овај подухват заслужно је на десетине људи који су познавали и волели оца Арсенија. Ја сам само покушао, као и сви они које је отац Арсеније подигао и усмерио на пут вере, да му се макар мало одужим што ме је избавио од пропасти и дао ми нови живот.
По читању ове књиге, помолите се за здравље и спасење слуге Божјег Александра.
То ће бити моја велика награда.
Превела Ана Смиљанић
Детаљни подаци о књизиНаслов: Старац Арсеније - Светац у логору: 2. издање
Издавач: Образ светачки
Страна: 520 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2009
ИСБН: 978-86-86555-33-5