Аутор: ђакон др Милорад Лазић
Страна: 759
► Остали детаљи

Реч је о саборном делу које је нашој Цркви написао и завештао о. Милорад, а које су, осим благослова и старања отаца хиландараца, дорадили и приредили, пре свих Матеј Арсенијевић (редактура, лектура, биобиблиографија), затим проф. др Мирко Зуровац (предговор), проф. др Александар М. Петровић (рецензија), Душан Јовановић (прелом и дизајн), Бранислав Пуљевић (фотографија), као и Славица, Јована и Димитрије Лазић (коректура).

На 760 страница представљена је теза која поред уобичајеног увода и завршних података о скраћеницама, литератури и изворима садржи пет глава:

И Философија и естетика аскетизма (Исихазам српског монаштва, Аскеза, Естетика мистике)

ИИ Лепо као трансцендентно (Лепота Слова, Естетика подобија, Естетика молитве)

ИИИ Естетика историје (Историја као естетизовани процес и догађајност, Мартирство и Царство Небеско)

ИВ Естетично и анти-естетично (Оквири српског исихастичког естетизма, Биће и небиће)

В Аскетизам књижевне уметности (Књижевност као функционална уметност, Закључак).

Сам обим рада, као и наведени сложени програм указују на озбиљност истраживања и количини труда који је о. ђакон у њега унео, а узвишеност мисли и дубина закључака у њему изнесених, то само потврђују.

Вредност животног пута и дела о. Милорада јесте у томе што је имао више учитеља и отаца, па је и многа научна поља, која се међусобно прожимају, као вредни и смирени ученик и син, објединио и окрунио вером у Христа Красоту. Најпре је од стране тадашњег Епископа банатског г. Амфилохија рукоположен у чин ђакона, затим је дипломирао на Групи за историју код проф. Димитрија Богдановића, сарађивао је са руским естетичарем Виктором Бичковим, магистарски рад одбранио код проф. др. Симе Ћирковића, а своје животно дело, неколико сати пре смрти, одбранио је под менторством проф. др. Мирка Зуровца. Тако се његово интересовање за богословље, историју, књижевност и естетику исихазма уобличавало и усавршавало уз помоћ његових учитеља и отаца, а свој живот је потврдио аскетском смрћу, која се вером у Васкрслог Христа претворила у двери из пролазног века у непролазну вечност.

Испративши основне токове философске и богословске мисли од античког доба, преко раних и позних Отаца Цркве – понајвише Дионисија Аеропагита, Св. Максима и Св. Григорија Паламе -, закључно са савременим поимањима естетике, о. Милорад је на примерима наше позно средњовековне исихастичке књижевности показао основне струје сеоба светогорских исихаста у Србију и њихову улогу у припремању читавог једног народа за искорак у есхатон, у божански примрак, чиме се придружио најдубљим тумачима нашег Светолазарског-косовског завета. Лепоту нетварне таворске светлости, тј. Царства Небеског, објављену безмолвију исихаста и ратницима на Пољу косова, и пренесену у химнографску и житијеписну реч књижевника, о. ђакон је приказао и растумачио нашој научној, али и широј црквеној јавности, и то у свом њеном непролазном, незалазном и неугасивом сјају. С обзиром на степен истражености исихазма код нас, ова ће књига по свом значају стати одмах до богословске студије митр. Амфилохија Радовића о учењу Св. Григорија Паламе о Св. Тројици. У питању је дело којим ће се окористити научници, културолози, богослови, естетичари, исихасти, и сви они чији су ум и срце отворени за препознавање, исповедање и слављење вечне лепоте Слова Красоте. Сматрамо примереним речи проф. др Мирка Зуровца о значају ове књиге: „И да није урадио и објавио ништа друго осим овог обимног и, за нашу културну историју, веома значајног дела, њему би припало значајно место у историји српске културе“. Ми би смо још додали да смо овом књигом добили дело које сведочи о висинама наше средњовековне светосавске, царско-исихастичке културе, дело које са поносом можемо придодати баштини православних, али и инославних европских народа.

Честитајући и благодарећи хиландарским оцима на овом подухвату, ми, наравно, благодаримо и о. Милораду, молећи му од Господа вечне, нетварне и лучезарне одежде, да у њима, са хоровима анђела и светих, служи и славослови Христа Красоту у векове векова, амин! Јм. Никодим (Богосављевић)

<фонт сизе=+1>Садржај

Др Мирко Зуровац
За боље разумевање Предања, 9

СРПСКА ЕСТЕТИКА АСКЕТИЗМА
Увод, 25

Глава И
ФИЛОЗОФИЈА И ЕСТЕТИКА АСКЕТИЗМА
Исихазам српског монаштва, 41
Аскеза, 100
Естетика мистике, 133

Глава ИИ
ЛЕПО КАО ТРАНСЦЕНДЕНТНО
Лепота Слова, 173
Естетика подобија, 209
Естетика молитве, 245

Глава ИИИ
ЕСТЕТИКА ИСТОРИЈЕ
Историја као естетизовани процес и догађајност, 301 Мартирство и Царство Небеско, 356

Глава ИВ
ЕСТЕТИЧКО И АНТИ-ЕСТЕТИЧКО
Оквири српског исихастичког естетизма, 407
Биће и небиће, 516

Глава В
АСКЕТИЗАМ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНОСТИ
Књижевност као функционална уметност, 597
Закључак , 625

Скраћенице, литература, извори
Скраћенице, 677
Литература, 678
Извори, 691

Додатак
Матеј Арсенијевић
Живот ПОСВЕћЕН Красоти
- Биографија и библиографија ђакона др Милорада М, Лазића (И-ВИ), 699